Поводом децембра мјесеца констипације и болести цријева, др Јелена Мићић, шеф Одсјека за гастроентерологију са хепатологијом ЈЗУ Болнице „Свети Врачеви“ Бијељина, говорила је за портал Дешавања у Бијељини о функционалним поремећајима дигестивног тракта, односно система за варење.
Функционални поремећаји дигестивног тракта су поремећаји гдје пацијент има учестале тегобе, а у основи нема органско обољење, дакле нема ни патоанатомски, ни патофизиолошки, нити биохемијски поремећај. Да би се поставила дијагноза, потребно је искључити озбиљна органска обољења, прије свега туморе, који су сада у експанзији и код млађих пацијената, затим, запаљенске болести цријева (Кронова болест, улцерозни колитис, улкус, гастритис..), неке инфективне болести и друге. Велики проценат пацијената од 30 до 50 % се јавља љекару због овог здравственог проблема.
Због који тегоба код наведеног стања се пацијенти најчешће јављају гастроентерологу?
Пацијенти се јављају због најразличитијих тегоба везаних за гастроинтестинални тракт. Зависно од тога да ли се тегобе јављају у горњим или доњим партијама, можемо их подијелити на двије групе функционалну диспепсију, гдје се јавља осјећај бола, надутости, горушице, смањен апетит, губитак тјелесне масе и иритабилни колон или синдром нервозних цријева гдје је присутан бол, присутан дуже од шест мјесеци или интензиван бол који траје три мјесеца, уз промјене ритма пражњења цријева, надутост и гасове. Промјене ритма пражњења цријева могу бити у виду прољевастих столица, то је Д тип или може бити констипација (затвор) који називамо Ц тип и може бити мјешовити тип када пацијент има смјену ових тегоба, проливастих столица и затвора, са смјеном нормалног пражњења цријева. Постоји још детерминисаних облика гдје се тегобе обично јављају након оброка и пацијент на неки начин осјети олакшање након пражњења цријева. Веома је битно да пацијент наведе да се тегобе никада не јављају ноћу, те да су често везане за неке стресне ситуације, а да након одласка на одмор, тегобе се повлаче. Пацијенти који болују од функционалног поремећаја дигестивног тракта су осјетљивији психолошки, често су анксиозни, понекад и депресивни, што доводи до погоршања тегоба, а тегобе доводе до погоршања анксиозности што чини један зачарани круг. Код ових пацијената могућа је и појава општих тегоба, као што су главобоље, болови у костима, мишићима, несаница, поремећај менструалног циклуса, учестало мокрење итд.
Шта је узрок свих тих поремећаја?
Медицина још није утврдила шта је тачно узрок поменутих поремећаја. Сматра се да је укључено више узрока, заправо је то једно мултифакторијално стање. У основи је поремећај мозак цријева осовина. Ради се о хиперсензибилним особама, које су уплашене због поремећаја који трају дуго, а у исто вријеме и њихова цријева су осјетљивија и интензивније реагују на сензације које добија из мозга и на дејство неуротрансмитера (серотонина најчешће) због чега настаје примарни поремећај. Доста често и инфекција може бити окидач настанка ове болести или може погоршати тегобе које се налазе у мирној фази, може доћи до колонизације бактеријама танког цријева, затим неких микролезија на нивоу цријева. Генетика има важну улогу, али и цријевна флора која је готово увијек код ових пацијената нарушена због чега пробиотици играју веома важну улогу у рјешавању ових тегоба.
Када је вријеме за посјету гастроентерологу, а када за гастроскопију и колоноскопију?
Сви ови пацијенти прије или касније дођу до гастроентеролога, чак и веома брзо, јер су тегобе интензивне, врло рефрактарне на терапију и пацијенти су врло уплашени. Ми свим пацијентима одрадимо основну биохемијску анализу, како би искључили неку анемију, искључили повишене запаљенске параметре, затим урадимо микробиолошку анализу столице, тумор маркере, фекални калпротектин да искључимо запаљенске болести цријева, тест на окултно крварење. Потребно је искључити глутенску ентеропатију и лактозну интолеранцију, такође урадити УЗ абдомена и веома је битна исцрпна анамнеза. Током физикалног прегледа се добија налаз надутости и дифузне болне осјетљивости. У дијагностици је веома важно искључити алармантне знаке, а то су нежељени губитак тјелесне масе, било какав вид крварења, анемијски синдром, отежано или болно гутање и палпабилна туморска маса у абдомену. Иако су сви наведени симптоми искључени, код старијих пацијената препорука је да се ради гастроскопија и колоноскопија. Рећи ћу вам да ми готово свим пацијентима одрадимо ендоскопски преглед, јер су врло уплашени и ендоскопија код њих има и терапијски ефекат. Кад им кажемо да немају никакво органско обољење, то на њих дјелује уморујуће и они бар неко вријеме остану без тегоба.
Који је најчешћи терапијски приступ код ових пацијената?
Јако је комплексно лијечење ових пацијената самим тим што се не ради о органској болести. Потребан је мултидисциплинарни приступ. Некада у терапију укључујемо и нутриционисту и психотерапеута. При томе је потребна добра сарадња пацијента и његовог окружења, мора да вјерује љекару, а љекар мора да буде стрпљив и упоран. Понекад је врло тешко пацијента увјерити да нема органску болест. Терапија је врло разноврсна, али је важно истаћи и основне постулате хигијенско – дијатетски режим што значи здрава и уравнотежена исхрана, да избаце било коју намирницу за коју осјете да им смета, редовна физичка активност, редован сан и што мање стреса. Стрес и јесте главни окидач тегоба и болест се чешће јавља у градским срединама гдје је стресан начин живота. Постоје рестриктивне дијете које дају веома добре ефекте. Неке од њих су веома рестриктивне и због тога их пацијенти тешко прихватају, али има и оних које су мање рестриктивне, попут дијете која искључује глутен и млијечне производе, и дају добре резултате, чак и кад пацијенти не показују осјетљивост на глутен. Понекада и терапија за гастритисе и улкусе (инфибитори протонске пумпе у комбинацији са прокинетицима и пробиотицима) даје олкшање у горњим партијама дигестивног тракта. Код иритабилног колона терапија је мало компелкснија, у суштини свима дајемо спазмолитике, да купирамо бол и зависно од типа иритабилног колона дајемо терапију. Ако имамо констипацију, дајемо лаксативе и веома је битно да пацијент не узима лаксативе на своју руку. Апелујем на пацијенте да не узимају препарате сене која може довести до даљег погоршања тегоба, зависност и промјене на слузокожи цријева. Дајемо антидијаројике ако имамо учестале проливасте столице и у посљедње вријеме се доста дају бутирати у комбинацији са инулином. Ја ћу акценат ставити на пробиотике. По неким новијим истраживањима, они се дају готово континуирано. Ако ова класична фармакотерапија не даје ефекта, крајња терапија је употреба трицикличних антидепресива, гдје уводимо психијатра и психотерапеута у терапију. Прихваћена је и акупунктура, акупресура и фитотерапија, јер у основи немамо органско обољење и све оно што помаже пацијенту и доводи до губитка тегоба, прихваћено је у употреби.
Каква је прогноза код ових пацијената и какав би им Ви савјет дали?
Прогноза је добра. Иако не доводи до леталних исхода, пацијенти имају лош квалитет живота. Наш задатак је да им тегобе сведемо на минимум да би они могли нормално функционисати. Када то успијемо, ми можемо рећи да је лијечење успјешно. Савјет свим овим пацијентима јесте да буду стрпљиви, упорни и вјерују свом љекару, да се не плаше јер не болују од неког органског обољења. Потребно је да сарађују, да сведу стрес на минимум, и стрпљивост да би постигли што бољи заједнички резултат.