Иако нема прецизних података о броју обољелих од реуматидног артритиса у Републици Српској, из Удружења реауматолога Српске наглашавају да је из године у годину све већи број обољелих. Запаљенске реуматске болести су трећи узрок инвалидитета у свијету, а ако се не открију и не лијече на вријеме, пацијенти већ након 10 година у већини случајева постају трајно радно неспособни.Од реуматоидног артритиса оболијевају у највећем броју случајева радно способни људи од 30 до 60 година, а има случајева обољења и код школског узраста. Жене оболијевају три пута чешће од мушкараца, а нарочито између 40 и 60 година.
Два најчешћа облика артритиса су остеоартритис и реуматоидни артритис. Ради се о реверзибилним /неповратним/ промјенама на зглобовима, које ако се препознају на вријеме и крене са терапијом, могу да се зауставе или успоре или да се успјешно контролишу. Прави узрок за ове болести још није познат, али читав низ узрока се сматра потенцијално провоцирајућим, а значајна је и генетска склоност.
Остеоартритис или артроза је дегенеративна болест до које долази усљед трошења хрскавице, дијелом због година, дијелом због оптерећења. Настају промјене на хрскавици, а касније и на костима, што резултира болом и укоченошћу у зглобовима /јутарња укоченост/. а понекад и отоком. Све то може да проузрокује функционална оштећења једног или више зглобова. Карактеристично је да болест споро напредује и може дуго да буде без симптома.
С друге стране, реуматоидни артритис је системска (аутоимуна) упална реуматска болест и за разлику од остеоартритиса који претежно погађа “праве” зглобове, захвата и ванзглобне структуре, а може да захвати и цијели организам. Реуматоидни артритис има лошију прогнозу и исход и много захтјевније лијечење. Остеоартритис се чешће јавља међу популацијом старијом од 60 година, док се реуматоидни артритис јавља већ између 20. и 40. године.
Али, обје болести не штеде ни сасвим младе, па се облик јувенилног артритиса обично јавља већ прије 4-те године живота – претежно код дјевојчица, и послије 8 година – претежно код дјечака. Реуматоидни артритис скраћује просјечно трајање живота за 7 у мушком и за 3 године у женском дијелу становништва. Смртност ових болесника је двоструко већа него у здравом становништву.
Реуматоидни артритис скраћује просјечни животни вијек за 7 за мушкарце и за 3 године за жене.
Смртност ових пацијената двоструко је већа него у здравој популацији, а основни узроци су: рана атеросклероза, мождани удар и срчани удар.
Реуматоидни артритис почиње обостраним отицањем и болом, обично малих зглобова (шака или стопала), док артроза обично почиње на великим носећим зглобовима: куку, кољену или лакту, који су оптерећени током рада.
Код остеоартритиса, симптоми су обично постепени и присутни су само на мјесту захваћеног зглоба.
С реуматоидним артритисом могу почети насилно и утицати на цијели организам, што се огледа и у клиничкој слици као умор, губитак тјелесне тежине, општа слабост, те тзв. анемија хроничних болести. Ерозија и уништавање ткива, које почиње у зглобу, касније доводи до све већег уништавања хрскавице и кости с тешким деформацијама што доводи до губитка потпуне функције захваћеног зглоба. Иако се промјене које доводе до озбиљне укочености зглобова и функционалних дефицита могу догодити чак и код високо развијених артроза, реуматоидни артритис чешће доводи до инвалидитета.
Могући провоцирајући узроци могу се избјећи, а одређене препоруке се могу примјењивати у породици од најраније доби дјетета, посебно када се зна да постоји склоност породице да оболи од ових болести. Потребна је правилна исхрана, дијета која чува кости; физичка активност такође од малих ногу за формирање и одржавање правилног држања; затим живот без дуванског дима – фактор ризика који утјече на развој болести, јер утјече на слабљење костију. Утицај посла и околине је врло значајан, као и значајан емоционални и социјални статус особе, јер значајно утичу на развој и прогнозу болести.
Кад се болест развије, одмор није лијек, већ су физичке активности и свакодневно вјежбање обавезни, строго индивидуално одређени, али сада су саставни дио лијечења, а не превенција болести!