Вијести

ПУШЕЊЕ РАЗВИЈА ПСИХИЧКУ ЗАВИСНОСТ

Објављено 31.05.2025.
News cover image

Поводом 31. маја, Свјетског дана борбе против дуванског дима, разговарали смо са психијатром, др Александром Радосављевићем, о штетном утицају пушења цигарета, вејпа, електронских цигарета и сл. на ментално здравље.

Како пушење утиче на ментално здравље?  (може ли привремени осјећај смирености заварати корисника)

Осјећај смирености који пушачи доживљавају је привремен и траје само првих неколико недјеља након почетка пушења. Након тога остаје искључиво навика и зависност. Многи пушачи, када покушају да оставе цигарете, осјећају досаду, немир, потребу да нешто држе у рукама или устима, што је повезано с регресијом (враћањем ) у тзв. оралну фазу психосексуалног развоја – период када је задовољство долазило кроз храњење и сисање. Пушење цигарета личи на тај осјећај задовољства који нама уста стварају, имитирајући ту оралну фазу. Веома велики број људи који је остао фиксиран на тој оралној фази развоја, када се упозна са цигаретама ревидира (врати) своје подсјесне емоције и  препознаје као осјећај задовољства. Али, биолошки и психолошки ефекти никотина, укључујући осјећај смирености или чак благе еуфорије, присутни су само кратко након почетка пушења.

Који су психолошки разлози због којих људи најчешће посежу за дуванским производима и колико је јака психичка зависност од никотина?

Зависност од никотина је комбинација физичке и психичке компоненте. Физичка зависност се односи на то што у мозгу већ постоје никотински рецептори који траже унос супстанце. Психичка зависност произлази из рутине, ритуала и потребе да се задовољи осјећај везан за оралну фиксацију. Људи се често окрећу цигаретама да би смањили стрес или попунили емоционалну празнину.

Које су најчешће емоционалне препреке са којима се пушачи суочавају када покушају оставити цигарете?

Зависност од легалних и лако доступних супстанци је посебно тешка за превазилажење. Престати пушити захтијева синергију воље, биолошке и психолошке стабилности, као и социјалне подршке. Људи често поклекну при појави и најмањег проблема, мислећи да ће цигарета донијети олакшање. У принципу, свака борба са зависношћу је борба воље. Успјех зависи искључиво  од снаге воље и спремности појединца да истраје.

Да ли постоје ефикасне психотерапијске методе или савјетодавни приступи који помажу људима да престану пушити?

Постоје различите методе – од лијекова, савјетовања, па до хипнозе – али ниједна неће бити ефикасна без снажне и одлучне воље да се престане. Психотерапија може помоћи у разумијевању узрока зависности и развијању механизама за суочавање, али крајњи успјех зависи од унутрашње мотивације појединца.

Коју поруку бисте упутили младима који тек размишљају о пушењу? (онима који на то гледају као средство за “растерећење” или уклапање у друштво) Молимо Вас да овдје узмете у обзир осим обичних цигарета и електронске које су све популарније међу младима.

 Некада су цигарете промовисали познати глумци који су играли главне  јунаке у филмовима. Морам признати да је то оставило психолошки траг на моју генерацију. Данас је цигарета превазиђена. Међу младима данас је већи проблем постало вејпање. Иако изгледа безазлено, електронске цигарете често садрже никотин у количинама које изазивају јаку зависност. Млади који их користе развијају анксиозност, нервозу и проблеме с концентрацијом, учењем када немају свој уређај. Родитељи често олако прихватају вејп као „безопаснију“ алтернативу, али су и никотинске и безникотинске варијанте штетне, прве стварају зависност, а друге су токсичне. Живимо у времену када се ствара нова слика о друштвено прихватљивим облицима зависности – марихуана је, на примјер, у западној култури постала прихватљивија од цигарета, иако носи далекосежније посљедице по психу. Као бивши пушач, могу рећи да ми је цигарета била највећа грешка. Младима поручујем да им пушење – било цигарета, било вејпа – неће донијети растерећење, већ дуготрајну штету и робовање навици.